Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ.

КЊИЖЕВНОСТ.

У септембарској евесци руског књижевног листа „Руска мисао“ изишле су у преводу M. fr. Калмикова приче (6. Ћоровића: „На сусрет“, ул Османов дувар“, „Мали просјак“, „С ахија“ , „Херцеговка“ и „Непријатељи Преводилац је уз неке кратке сија податке обележио у неколико потеза главну одлику Ћоровићевих слика и цртица. Он палази да Ћоровић готово никад не слика природу ни животне прилике, већ само указује на то са две три речи („Било је јутро... наступила је ноћ... то је било у врту, у кући... иекренула битка...“), и да је нарочита наклоност његова да износи само људе, њихова расположења и радње. Главна уметпичка цртица. по Калмикову, састоји се у вештој композицији и тачној психолошкој мотивацији, што езелочи о несумњивом таленту пишчеву. Калмиков нарочито похваљује природно и необично лепо завршивање Ћоровићевих слика, које производи у души читаочевој дубоко лпреко осећање, што се особено истиче у првој од преведенпх прича („На сусрет“ Уа — Под насловом Пролегње цзеће (Егаћјаћуабштеп, 1901. М. 2) објавио је, у Немачкој прецењенп и. „модерни“ Јоланес Шлаф четири новеле: две су скице из престонице, а две из живота на селу. Највећа скица, која је и књизи дала име, јесте нека врета иззештачене прозне лирике; по своме обичају, Шлаф даје до ситница тачан опис онога што види; екпца, међутим, пепада само претенциозна и на крају крајева просто досадна. Пајбоља је етвар у овој свесци потпуно реалистична приповетка „Правда“: некад богати кириџија неки пада у крајњу невољу: мало по мало обузима га лудачко беенило против друштвених односа, и најзад постаје убица. Пеихолошки је развој у приповетци консеквентан; цела је ствар крепко представљена. · На жалост стил Јоханеса Шлафа кинтп страним речима најгоре врсте, претенциозним или. ново скованим од Француза позајмљеним изразима. (У-Б.Б.)