Srpski književni glasnik

244 СРПСКИ КњижеВНИ ГЛАСНИК.

СТОЈАН, „показујући руком од куда долази песма, заљубљено. Она, мајко, она! КАТА, убијено.

Циганка. је она!

1 СТОЈАН, прилази прозору, отвара га, чује се звон чампара.

Она. је!

ЧЕТВРТИ ПРИЗОР. Исти. Улети МАРКО.

МАРКО, задихано, дижући постељу, Кати. Газдарице! Хаџија, стари газда... Брзо! Јух! Скушпља, постељу, одлази: за њим одлазе СтоЈАН И RATA. Граја. Улази САЛЧЕ, ГРКЉАН, ACAU; одмах се збију до зида. За њима МИитТка. — Коштана, на вратима, очекује Тому. –- Улази Тома са КоштаАНОМ.

ПЕТИ ПРИЗОР. ТОМА. МИТКА. КОШТАНА с осталим друштвом.

Тома, Коштани, улазећи. У моју кућу кад се улазило, певала се песма: „Море, врћај коња, Абдул ћерим аго, Туго, врћај коња, пишман ће да биднеш. — Море, не врћам га, џан'м млад Стаменко, „Туго, не 'врћам га, да знам да погинем ! И ја ћу да погинем! То да певаш ти. Погинућу, хоћу! Син ми лежи болан — мртав нека. је.

КОоштаАНА, уплашено, болно.

А то не!

Тома, наставља.

.. Жену7 Немам. Никад је нисам имао. Имао сам мајку, а мајка неје за младост! (Виче.) Марко! (Долази Марко.) Камо софра, виног Служи газду, још сада, па после, више, можда, смрт ће... (Оде Марко.) (Коштани) Ех, Коштан, кћери! Де! Не песму, глас само! Свирку, ону евирку кад се пође