Srpski književni glasnik

250 СРПСКИ КЊИиЖеЕВћИ ГЛАСНИК.

Идем, пијем, појем, и по мејане лутам. Пијем, појем, дерт да забравим, с'н да ме увати. А CH Me He Baha. Земља ме пије... Ноћ ме пије, месечина ме пије!.. Ништо ми неје. Здрав сам. А болан сам! Болан од самога себе. Болан што сам жив. Од како на свет прогледа/, од т'г сам болан! (Седа, изваљује се, да их боље види.) Ех, деца, деца слатка! Појте, деца! Пуштите глас! Али чис' глас. Иекам да слушам ваш сладк, чис, глас. Зашто моје се срце искубало, снага раскомитала, остарела.. зжЖално, тешко да појете! КОоштаАнА, са сажаљењем.

Коју, газда Митке!

МиткА, Коштани, више за себе,

Коју ли 7 Ех, Коштан, бре, зар једна је песна manga? Знаш ли што је кара-севда'7 И тој тежак, голем карасевда'2 Од тј болес ја болујем. Још (Показује на себе.). остаре', еве, а још се не наживе', не напија, не нацелива/!... Још ми за женско, за лепоту п убавињу срце гине и вене! Аха!... Пој, Коштан, к'д се од Кара-Кулу на Билачу, Прешово и Скопје удари. Ноћ летња. Шар планина у небо штрчи, а под њума лега пусто и мртво Косово. Друм широк, прав, царски. По њега се расипали 'анови, сераји, чешме, башче. Месечина греје... Мартинка ми у скут, коњ, Дорча мој, ногу пред ногу, а чалгпџије, што ги још од. билачки 'ан поведем, идев пзпозамене, свирив ми и појев. Т'нко и високо они на месечину и по царски друм појев: „како је Асан паша из Ратаје искаруван“.. Турци од јад. не мож да слушав, а на мене да ударив, не смејев.. Тики, у серај се сакријев. А из серај, башча куде је,. п куде младе жене и девојке око шадрван и на месечину оро играв и песне појев; грнета свири, дајре се чује и песна... Не песна, глас само, и тој мек, пун глас... сладак“ глас, како прво девојачко миловање и целивање — такој сладак глас; па тј глас иде, с'е месечину се лепи, трепери, и како мелем на срце ми пада. (Још више се изваљуједо Коштане и лупа руком испред себе.) 1] глас искам, Коштан,.