Srpski književni glasnik

Ro m:prAaoprA: 251

Ty]J HeCHy,. TOJ BpeMe... A Toj BpeMe Bmime He mobe. За тој време жалан ће умрем, с'е отворени очи у земљу ће легнем. Тој време, Коштан, да ми појеш — младос' моју. Пој жал за младос'... за моју слатку младос, што отишла од мене, оставила ме... Пој жал за њума, и викај гу нека се врне, нека ми још јед'н пут дође! Само још јед'н пут, нећу више! Још јед'н пут само да гу осетим, помиришем... Само још јед'н пут и нећу више!.. Пој жал за младое', H викај гу нека се врне!.. КоштаАНнА. Не знам ја то, газда!

ПрРви Циганин. Ја знам, газда Митке! Митка. Пој, бре, душо! ПРВви Циганин, пева. Да знајеш, моме, мори, да знајеш, Каква је жалба за младост, На порта би ме чекала Од коња би ме скинала У собу би ме унела — — -–. — Оф, аман, заман, младо девојче, Изгоре ми срце за тебе!..

МиткаА, ђипи, прилази Циганину, љуби га. Брате елатак ! (Беено, раздрљава се.) Још, још... да умрем,

да умрем!.. КоштаАНнА, пева.

Отвори ми, дела Ленче,

Митка, прекида. је. Ба.. Никад ми не отвори! КОоштаАНА, наставља. Да ти видим, дела Ленче, уст'нца, уст'нца!

ap: u МИткА, прекида је. не ВИДЛОХ '...