Srpski književni glasnik

959 СРПСКИ КњижеЕВНИ ГЛАСНИК.

КОоштаАНА, пева. Не могу ти, пиле, миле, да станем, устанем, Мајка ми је села, Миле, на фустан, на фустан! МиткаА, беено. Мајка, мајка не дава! Проклета мајка! И не даде. Никад ву не даде. Никад гу не пушти да ми отвори врата,

искочи и да гу видим, цунем.. Никад, ах!.. Море што се па ја не убијем7 Зашто да се не убијемг

> Сви, уплашено.

Не, газдо... не!

Митка, прекида их.

Шта да не7 Како да не Зашто “да не7 Зар ја не не знам што ме чека, што ми је писаног Да умрем! Тој!. Земља, црви да ме јаке Тој!... Што да се не убијемг Зашто да се не убијемг Ће се убијем!

Потегне јатаганом. — У собу рупи ДРСА с Пољицајом и два три пандура.

ДРУГИ ПРИЗОР. Исти. АРСА, ПОЛИЦАЈА и ПАНДУРИ. Доцније без КОШТАНЕ и АСАНА.

ДРСА, забезекнуто, не може да се прибере.

Ја ћу, ја ћу да те убијем!..

Бије Цигане штапом. ГРЕЉАН, САлче, КОоштаАНА и остали понизно, уплашено, избегавајући ударце, хоће да иду. Полазе. ДРСА их задржава. |

APCA.

Стој! Нико одавде! (Једном пандуру, показујући на Коштану и Асанај) Само њу и њега водите!

Коштана и Асан одлазе е једним пандуром. Остали сви, преплашено, дркћући, збију се једно до другог.

ДРСА, Митки.

А ти, Мито! Па сад Шта је ово, ат