Srpski književni glasnik

Коштана. 252,

МиткА, лежи, не гледа га. АРСА, прибира'ући се. Устани! МИТКА, као пре. ДРСА.

Устани! Јеси ли жив! МИТКА, не гледајући га.

За тебе — не! Мртав.

ДРСА, строго, одеечно.

Мито, Мито!... Чуј, Мито!.. или ћеш ти, или ја...

МИтка, подиже ез, мало уплашено.

Што 2 |

АРСА, строго.

То. Доста ја ћутах, трпех. (Загледа се у нега, хвата га за минтан) Што, бре, да cu такав Зашто распасан, жут, блед 7...

МиткаА, упада, загледајући се.

Шта ми је2 Ништа ми није!

ДРСА, строго, тешко. Мито, чуј! Или те више (показује на Цигане) с овима не нађох нити вилох у механи, или те ја, — ја убих! МиИтка, диже се, уплашено.

Зашто да ме убијеш!

АРСА.

Тако! Да те убијем. Убићу те! Убићу као што још отац хтеде да те убије... да те убије кад онолпшке паре што ти за трговину дадосмо ти све, све — не чека ни три дана! — већ све попи и пролока се Циганкоама и по механама. Па тада кад отац хтеде да те убије... а! што га ја тада задржах, што га не пуестих да те убије!..

МиткаА, туробно.

И он како тебе беше! Катил!