Srpski književni glasnik

254 СРпПски Књижевни ГЛАСНИК.

ДРСА, нлане.

Отац катил! Ја катилг7 А она, мајка, што те и од оца и од мене склањаше, брањаше, плакаше за тобом и она је катил, и то највећи што те је толико мазила, чувала, бранила...

МиткаА, узбуђено, прекида га.

Мајку, њума, да ми не спомињеш! Она једно погреши, што прво тебе, па после мене роди, те с'т морам да ћутим, да те слушам, зато што си постар од мене! Тој она погреши, што прво тебе, па после мене... А мајка, мајка је! (Плаче) Слатка моја мајка, да ми је она жива, зар би она дала да ти овакој се мене правиш

АРСА, узбуђено.

Мито!...

Митка, бришући сузе.

Ето тој! Расплака ме! Слатка моја мајка! (Полази.) Још од к'д ву свећу несам запалија!..

ДРСА, задржавајућн га. Куда г Митка, полази. На гробје! Свећу на слатку моју мајку да запалим! ДРСА, полази за њим, одлучно.

Нећеш тамо! Кући ћеш, кући... О џлазе МИТКА И АРСА.

ГТРЕЋЂИ ПРИЗОР. ПОЛИЦАЈА, ГРКЉАН, САЛЧЕ и остали. — Одмах затим АРСА.

ГРКЉАН, понизно Полицаји. Аман, газдо! ПОЛИЦАЈА, сурово их ућуткује. Ћут! Враћа се ДРСА. АРСА, беено, Гркљану, Салчету и осталима. А виг Зар сте само ви на овој земљи, те човек не може вас да умири! Коме ја и говорих, претих, апеих ништа! Зар што ја говорим, т0 пас лаје а ветар носи, а