Srpski književni glasnik

256 СРПСКИ КњижеЕВНИ ГлАСНИК.

ПОЛИЦАЈА. Јесам, газдо!

САЛЧЕ, одгурне Гркљана и пада пред Аресом.

Не, газдо! Вије се око ногу Ареиних.

АРСА, полица/ји.

А и ти, кад дођу да је воде е пандурима, да сп тамо!

Па, ако она за Асана неће да пође, ти — силом. — Силом! Ако жива неће, ти — мртву у кола, и одмах у село!

САЛЧЕ, вије 'се, љуби Арсу у ногу. Не, газло! Руку, ногу да ти целивам! Немој, газдо! Она још није за мужа! Млада је, капка, дете још, тек на свет прогледало!... Аман, газдо! Неће она више да пева...

ДРСА, не гледајући.

Жива — не! Мртва може!

Gaus, преплашено, ватрено.

Неће, неће више ни да игра ни да пева. Свет неће: више да види! Ја ћу да је скријем, под скут мој, бошчом ћу да је држим, крпјем, чувам — ни мене да не види, а камо ли другога! Само не за Асана, газдо! Остави ми је! Дај ми је! (плаче). Моје је! Чедо! Одавде је, одавде... (Чупа недра.) Одавде!

ДРСА, одгурне је ногом. Ћут! Полази. У · GAJE, BayeTaB.ba Apcy, Bujyhm ce OKO IberOBHX HOPy.

Немој, газдо! Аман, газдо! Чедо ми је!

АРСА, одгурне Салче; Полицаји.

У затвор је води! II, само кад сватови Коштану поведу, тад је само пусти, да се она се њом опрости. А до: тада, у затвор! Ни воде, ни хлеба! Ништа! Нек' умре! (Бесно) Сви нек“ помру !...

Одлази.