Srpski književni glasnik

260 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

неки човек, висок, мршав, лудачких очију. Ови танки гласови, несигурни, нескладни као писак галебова, продирали су, хорили су се кроз кишу, кроз црни дим из димњака. који је ветар терао на ниже. Тартарен не беше никад ништа чуо тако тужно.

У Брунену ова се гомила искрца, пошто је џепове путника напунила разним побожним књижицама; и чим умуче хармоника п песме ових бедних створења, готово одмах разведри се небо пи овде онде указа се плаветнило.

Сад се улазило у У риско језеро, замрачено и са свих страна затворено високим планинама; и, на десној страни, на подножју Селисберга, путници стадоше показивати један другоме дољу Гритли, где се Мелхтал, Фирет и Штауфахер заклеше да ће ослободити своју отаџбину.

Тартарен, врло узбуђен, е побожношћу скиде капу,. не водећи рачуна о забезекнутости путника који су били око њега, и три пут махну њоме ла ода пошту сенима ових јунака. Неколико путника помиелише да се њима. јавља и учтиво му одговорише на поздрав.

Напослетку, чу ce промукло бректање машине, које неколико пута одјекну у овом теснацу. Таблица, која је вешана на свакој новој станици, као што се чини на јавним игранкама приликом мењања игара, објави Телеплату.

На мети су.

Капела лежи на пет минута од места где се искрцавало, на самој обали језера, и то баш на оној стени на коју је Виљем Тел, за време буре, искочио из Геслерове барке. Идући дуж језера се путницима Кукове агенције, Тартарен осећаше врло пријатно узбуђење што корача по овом историјском земљишту, што понавља у памети, оживљава главне епизоде ове велике драме, која му је била позната као његов сопетвени живот.

Од вајкада Виљем Тел беше његов љубимац. Када су се у Безукеовој апотеци забављали игром: шта ко воли и када је сваки на савијеном парчету хартије тајно исписивао песника, дрво, мирпе, јунака, жену коју