Srpski književni glasnik

264 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

-— Саксо Граматикус прича, да је једног храброг стрелца по имену Тоба или Палтанока...

— Е5 156 ın der Vilkinasaga geschrieben...

ЗАЈЕДНО: | дански Краљ Харолд Пла- | dass der Islindisehe Konig возуби осудио...“ | __Necding...“

У кочена погледа, опружених руку, не гледајући нити разумевајући један другога, они тговораху у исти мах, као са катедре, оним ученим, деспотеким тоном, тоном професора који је сигуран да неће наићи на противно мишљење. Затим падоше у ватру, стадоше набрајати имена, датуме: Јустингер од Берна! Јован од Винтертура!..

И мало по мало, препирка поче и међу посетиоцима, и постаде општа, жива, помамна. Замахивало се столичицама, кишобранима, торбама; несрећни еликар трчао је од једнога до другога и мирио их, бојећи се за своје скеле, које нису биле довољно јаке. Кад се бура стиша, н хгеде н аставити своју скицу и потражи тајанственога оалпиниста, онога чије би име могли рећи једино Закарески пантери и Атласки лавови; алпиниста беше нестало.

Он се у том тренутку љутито и крупним корацима пео једним уским путем између бреза и букава ка гостионици у Телеплати, где је вођа Перуанаца требао да преноћи, и онако разочаран говорио је гласно, и гневно

адао свој алписки штап у каљаву стазу.

Тел никад постојао! Виљем Тел бајка! И то му сасвим мирно каже сликар коме је поверено да украси Телеплату. Љутио се на њега као да је светињу погазио, љутио се на научнике, на овај век који све пориче, који све руши, век безбожан који ништа не поштује, ни славу ни величину, гром п пакао!

тук о, кроз две стотине година, три стотине година, кад се буде повела реч о Тартарену, наћи ће се какав Астије Реи, какав Шванталер који ће тврдити да Тартарен није никад ни постојао; Тартарен! нека провенсалека или Ђерберска бајка! Он застаде, једва дишући од гнева и стрма пута, и седе на једну пољску клупу.