Srpski književni glasnik
ГАРТАРЕН НА АЛПИМА. 267
личају дивоте које се виде са Ригиа. Рекао би човек да се препиру Коан и Бедекер.т
После првих јела разговор постаде приснији, сасвим поверљив, срдачан, нежан, тако да су им сузе долазиле на њихове светле и живе провенсалске очи, које су међутим у свом лаком узбуђењу увек задржавале у себи нечега шаљивог и подругљивог. Само су у томе ова два пријатеља личила један на другога; један сув, усукан, преплануо, пун оних нарочитих бора које имају глумци од заната, у колико је други био мали, плећат, лица глатка и свежа.
Од како је отишао из Клуба, јадни Бомпар је толико препатио! Његова ненасптна машта, која му није дала да се скраси на једноме месту, вукла га је под тако разна поднебља и излагала толиким разним удесима! И он стаде причати своје доживљаје, набрајати многобројне лепе прилике у којима се могаше обогатити п које су му се измакле ту, испред носа, као на пример његов нови проналазак о уштеди у буџету министарства војног на цокулама... „днате ли како“... Ништа простије.. поткивајући војницима. ноге.
— Врага!“... рече Тартарен уплашен.
Бомпар настави, сасвим хладно, са оним својим изгледом мирне и хладне луде.
„Дивна ипдеја, зар није7 И помислите, они у министаретву нису ми ни одговорили... Ах! драги господине Тартарене, ја сам имао у животу тешких тренутака, јео 'ам чемеран хлеб пре но што сам стао у службу Друштва.
— Друштва 7“
Бомпар поверљиво спусти гласе:
„Пет! мало час, не овде...“ Затим опет настави природним гласом: „А иначе, шта се ради тамо по Тараскону 7 Још ми и не рекосте шта вас је довело у ове наше планине...“
1 Џиеци врло познатих путничких „Вођа“, први Француз, други. Немац. Пр.