Srpski književni glasnik

274 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

94. (173.)

Данашњи језик с једне стране само је избледела митологија, безбојна и безлична историја првог живота душе људске, у њему је само у апстрактним и формалним разликама очувано оно што митологија чува у живом п конкретном. 95 (175.)

Пепољавање живота природе долази тек доцније и припада зрелом добу. Кивотиње а још више биљке живе сасвим унутрашњим животом, животом природе; оне остају рељефи у великој архитектоници природе, слике на зидовима њеним. Тек се човек издваја на поље из ње, у њему се унутрашња природа први пут потпуно пепољава, и

прва маниФестација тога испољавања. јесте говор. Само човек говори.

96. (176.) Прва стадија ума, кад се мисли непосредно о ства-

рима, и кад се мисле непосредно ствари, — то је питање ума. 97. (177.)

Пречишћавањем и узвишавањем религиозних појмова Бог се све више удаљује од човека, човек је све више остављен сам себи, те се и етичко све више петиче и снажи; човек се све више уверава да у својим радњама мора тражити своје добро п зло, да у самом себи мора тражити судбу своју.

98. (178.)

Религија пролази исте фазе као и све остало људско: од тражења непосредне користи до чистог разумевања. Тако нижа религија стоји према вишој религији, као што стоји астрологија према астрономији, алхемија према хемији, медицина према биологији, тражење лековитог биља према ботаници, моралисање према пеихологији.

99 :(179.) Као што се земља охладила само на чврстој спољној кори, на којој једино могу успевати више форме њена