Srpski književni glasnik

М и л с и. 275

живота, тако се и душа човекова хлади само на површини, и само на тој спољној чврстој кори душе може расти сав виши живот њен — друштво, хуманост, цивилизација ; цивилизација је само танка политура спољне охлађене коре душе; у дубини душе сваког човека ври течна маса животињеких осећања, афеката п страсти, који при најмањем потресу пробијају кроз ту спољну, охлађену кору, као што бива и у евима превратима и нередима у друштву.

100. (180.)

И ум у науци пролази фазе фетишизма, политечзма и монотеизма као п религиозни ум људеки ; поједина знања стоје према научним законима као обо:гавање појединих ствари п појава према општим божанствима и духовима, и многи закони многих наука стоје према једном једином узвишеном принципу евих ствари као многи богови према једном једином богу.

101 (182.)

Има четири ступња социјалне душе човекове.

Први, најнижи ступањ где је душа прљагва јесте пакост. Пакостан, злурад човек радује се злу другог човека, осим што му не жели никаква добра.

Други, виши ступањ јесте завист; завидљив човек жели да неко други нема неко добро које већ има; њему је зло кад види добро и превагу другога.

Трећи виши ступањ од зависти јесте суревњивост; суревњив човек тежи да п CAM достигне п има оно што неко други већ пма, не завидећи му на томе шта има.

Четврти највиши ступањ јесте племенитост; племенит човек радује се сваком добру другог човека не хотећи га за себе, не тражећи ништа за себе; он чини све да у добру помогне другоме, не тражећи ни помоћи ни милости ни добра од других људи. — То је највиша тачка социјалне душе човекове, на којој се само чисте п светле душе могу држати.

Наравно да је увек и евуд првих највише, последњих најмање.

185