Srpski književni glasnik

276 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

102. (183.)

Наука је посредница између знања и философије; знање је пспрекидано и оно само има кратке везе, наука тражи даље узроке и дуже везе, док философија пролази најдуже, најдаље, те и најФиније, најтеже конце кроз области појава.

103. (185.)

Неприродно је оно што није природно, ванприродно је оно што је боље или горе од онога што природа ствара и ради. Ситни, обични људи могу бити само ненеприродни. Само велики духови, дубоке душе могу бити ванприродни.

104 (188.)

Ако никојим путем не можете да нађете племенито и лепо, а ви гледајте чему се будале и пакосни смеју; ту ћете га епгурко наћи колико толико.

105. (189.)

Као бара п океан што су подједнако тихи, тако има људи који ћуте зато што немају ништа да кажу, као што их има који ћуте зато што имају много да кажу.

106 (191.)

Човек је ствар којој би се по неки пут и Бог 06-

радовао, а од које се често и ђаво заетиди. 107 (192.)

Тежња истинп јесте тежња светлости; све лажно, ружно, неваљало тражи мрак п само у мраку може да живи ; јавност, отвореност јесте једна од многих страна прогреса.

108. (198.)

Резултат сваког прогреса п сваке борбе треба ла буде правда. Правда је крајњи смер свега племенитог људског напрезања, рада, борбе, тежње, мишљења; свака велика пдеја уноси принцип правде у спстем ствари и људи; сваки велики проналазак крчи пута правди; хришћанство, реформација, револуција, конституција, принципи хелпо центрике и еволуције, штампа, барут, железница, теле-