Srpski književni glasnik
LC ~I ~
М и сл и.
граф, само су посредни пламенови из којих ће се најпосле стопити светлост правде. 108 а. (194.)
Сваки компропис јесте само највећа мера могуће правде у односима људским, у даном тренутку, и с даним људима.
109 (195.)
У неслободним државама добро грађана само је излив ћудљиве воље, која додирује само поједино, те је Ty добро грађана милост озго; у слободним државама добро грађана јесте последица закона; добро је ту право
човеково. 110 (196.)
Добра дела која по неко чини често су само кад, којим хоће да загуши смрад своје прљавштине п нева-
љалства. 111 (198.)
Ништа толико не кука кад умире као болест и зло.
Здравље пи добро умиру ћутке. 112 (199.)
Правда, то је добро добру, зло злу, живот истинитом и племенитом, смрт лажном и неваљалом. Од правде напредује оно што је добро, лепо, племенито; од правде пропада оно што је зло, неваљало, гадно.
113 (200.)
Човек је одевена животиња као што је цивилизација полптура животињства. Одело је један од основа све цивилизације човекове; свуците гола један цивилизован народ, имаћете брзо само једну гомилу дивљака.
114 (201.)
Лаж је увек и севуд адвокат неправде, и по томе,
где год има неправде, мора бити и лажи. 115 (203.)
Један савршен, виши човек, који у себи спаја потпуну интелигенцију и карактерност, никад није прост, једноставан, него је у њему потпуно пробуђен човек, који