Srpski književni glasnik

LC ~I ~

М и сл и.

граф, само су посредни пламенови из којих ће се најпосле стопити светлост правде. 108 а. (194.)

Сваки компропис јесте само највећа мера могуће правде у односима људским, у даном тренутку, и с даним људима.

109 (195.)

У неслободним државама добро грађана само је излив ћудљиве воље, која додирује само поједино, те је Ty добро грађана милост озго; у слободним државама добро грађана јесте последица закона; добро је ту право

човеково. 110 (196.)

Добра дела која по неко чини често су само кад, којим хоће да загуши смрад своје прљавштине п нева-

љалства. 111 (198.)

Ништа толико не кука кад умире као болест и зло.

Здравље пи добро умиру ћутке. 112 (199.)

Правда, то је добро добру, зло злу, живот истинитом и племенитом, смрт лажном и неваљалом. Од правде напредује оно што је добро, лепо, племенито; од правде пропада оно што је зло, неваљало, гадно.

113 (200.)

Човек је одевена животиња као што је цивилизација полптура животињства. Одело је један од основа све цивилизације човекове; свуците гола један цивилизован народ, имаћете брзо само једну гомилу дивљака.

114 (201.)

Лаж је увек и севуд адвокат неправде, и по томе,

где год има неправде, мора бити и лажи. 115 (203.)

Један савршен, виши човек, који у себи спаја потпуну интелигенцију и карактерност, никад није прост, једноставан, него је у њему потпуно пробуђен човек, који