Srpski književni glasnik

278 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

у сваком тренутку бди над животињом у себи п чува се од ње. Код огромне већине нижих људи човек је само у клици, само дрема, док је животиња у њима потпуно будна; само код мањине виших људи човек је потпуно будан.

116 (204.)

Поштен рад уједно је и молитва Богу, п то довољна молитва. Све зрелији ум све више избацује све празне речи и церемоније из религије и сав култ Богу своди на поштен рад. |

117 (205.)

Наука је моћ која од једне капи воде прави читаве светове живота и од читавих светова само једну кап времена; која од живота m душе једнога човека прави читаву историју и од историје читавог једног народа само јелан лист општег људског живота; која из игре атома испреда васпонске системе.

118 (206.)

Човек одличан душом и духом може бити по некад и потребан друштву, по неки пут досадан, често смешан, алп је увек несрећан.

1197 (207.)

Мржња и љубав су идеје срца, презирање и поштовање — осећања. ума.

120 (208.)

Дубоко мишљење и јака свест јесу најтеже ствари које земаљски човек може понети и поднети, отуд људи који дубоко мисле тешко се крећу у друштву и елабо се чују међу живима; отуд су људи лаке памети и плитких осећања. најактивнији у друштву, најокретнији су и највише се чује њихов глас.

121 . (209.)

Ситне душе не воле праве величине људске; место да из далека посматрају величину и да јој се диве, оне јој се приближују и чепркају по њој тражећи да нађу у њој штогол ситно и земаљски прљаво, и да се церекају.