Srpski književni glasnik

280) СРПСКИ Књижевни Гласник.

130 (235.)

Ходник живота тесан је и низак, те деца мала и матора лако и весело пролазе кроз њега. Велики духови тешко се провлаче, те обично изразбијани, крвави п рањави доспу до гроба да се у њему одморе.

131 (237.)

Кажу да је сваки своје среће ковач. Само што судба једноме даје и чекић и готово усијано гвожђе, а други га мора ковати често хладно, а често MH голом пеесницом.

139 (239.)

Само човек од свих других ствари лута и само за то лута што је само он отишао напоље из природе; све су остале ствари унутра у природи.

133 (241.)

Човек је најлепша песма коју је земља отпевала у славу Бога, песма пуна туге и бола, али и радости. Животиња. је само дрека; остале ствари чине хуку или једнолико, тихо, брујање.

134 (249.)

И философија и наука стоје према религији као сува земља према води на земљином глобу, која је некада све покривала и која ће некад опет еве покривати.

185 (263.)

Галдно је у туђем злу гледати своје добро, али-је

гадније у добру других гледати своје зло. 136 (968.)

Као што је закон геније хаоса, тако је геније принцип масе, и принцип — геније факата. Геније стоји према масп као принцип према фактима.

197 (O70):)

Свп преврати, револуције п ратови ополико исто ремете законитост историје, колико штампареке погрешке кваре целокупан смисао књиге, колико брда и планине кваре округлину целе земље.

188 (271.)

Као што се земља хладила само на чврстој, спољној

кори, на којој једино могу успевати више форме њена жи-