Srpski književni glasnik

М п сл и. 28]

вота, тако се и душа човекова хлади само на површини п само на тој спољној кори луше може расти сав виши живот човеков — друштво, хуманост, цивилизација; цивилизација је само танка политура танке спољне, охлађене коре душе; ипепод те политуре, у дубини душе сваког човека ври течна маса животињских расположења и осећања, страсти и афеката, који при најмањем потресу пробијају кроз ту епољну, политирану кору, као што бива у револуцијама и ратовима. 139 (278.)

Са целим својим историјским животом човек је само у средини једн г општег великог процеса, коме он не види краја ни за собом ни пред собом, ни у прошлости ни у будућности; он види само оно што је непосредно за њим п пред њим, само за један корак пред собом и за собом; сав остали пут којп он и свет имају да пређу у мраку је: отуд толико посертања и ремећења, забуна пи заблуда у људеком животу и историји.

Тако процесе света, процес свеза. није једна готова књила коју човек има само да прочита са да разуме и види све; процес света јесте писање времена на табли; кад је једно време испише пуну, друго време које за њим дође избрише све то, да би и даље могло на њој писати; отуд за цело време евог историјског живота човек може видети само оно што је једанпут написао на тој табли, а та иста табла била је безброј пута исписивана и брисана пре њега, кад њега није било, и биваће безброј пута исписивана и брисана. после њега, кад њега нестане, кад 'а више не буде. Отуд човеку остаје само да нагађа, да слути оно што је пре њега било п оно што ће после њега бити, да из једне реченице, коју вили написану, изведе мисао, из низа мисли цео систем, формулу света. Идеалан разум био би онај, који би могао везати сву будућност за сву прошлост, који би открио све везе које везују булућност за прошлост, човека за псторију човечанства и његову историју за земљу и козмос.

Бож. КНЕЖЕВИЋ.