Srpski književni glasnik

СРПСКА ДРАМА У ХЈХ ВЕКУ. 283

свим вероватно да је она прави оригинал. Јоакимове „Љубавне зависти“. По свом књижевном карактеру, „Ђубовнаја завист“ је комедија с интригом. Главна сцена опомиње донекле на неке мотиве пз Молперових комелија (муж пи жена, Г. Шимун п Г-ђа Кумрија, који се безгранично воле, наједанпут, услед једне намештене интриге, долазе до свађе, као год Молперови љубавници), само је израђена грубо и скоро без комичности; уз то је местимице п вулгарна (у свађи мужа и жене, падају и простачки изрази: „кучко, опајгоро и да би ли канајлијо“, као што то доста често бива код Јоакима). Интрига којом се та сцена доводи (баба Стана, служавка, завади своје господаре тим што меће једну женску ципелу под господинов кревет а једну мушку под госпођин, обе туђе; интрига је, у осталом, „чрез две ципеле“) није много спретна ни вешта. Она је, најпре, од оних које се: у старим комедијама налазе, у којима интригу прави једно лице, и то намерно; и то је већ, нећемо да кажемо мана, али тек једна особина које данас у комедији махом нема. А после, та интрига. није бог зна како природне оправдана. Баба Стана нема никакве нужде да прави интригу. Она то чини из чисте пакости, што воли да прави зло, као да је Јаго некакав. „Моја је ладост, каже она (она муца и тепа кроз целу комедију), неполедат и смутња“, п то јој је цело оправдање што ову интригу прави. Најзад, п расплет је нешто натегнут у овој комедији. Ипак је зато она доста пријатна; лака је и без. претенсија.

Штампајући „Фернанда п Јарику“ п „Љубовну завист“, Јоаким је мислио да се што пре врати у Трст. Али кад су књиге биле готове и о пештанском вашару распродане и послате, Јоаким чује на своју „велику тугу, жалост и несрећу“ да је „Француз, онда бивши наш непријатељ“, већ у Трету и да он мисли тамо „на вјеки остати“. То је већ било време Пожунеког мира (26. дец. 1805), кад је Наполеону припала цела млетачка област, и Трет у њој. Јоаким „да пукне од једа и очајанија“, јер