Srpski književni glasnik

СРПСКА ДРАМА У ХГТХ веку.“ 285 Немира. А све што може бити доброте, безлобности, врлине, а и беде и сиротиње, то имају двоје спроте и напуштене деце, и њихова тетка Санда која их је под своје узела, п њена кћи Марица. Немир хоће сплом да узме Марицу за жену, Немир лаже и износп којешта за Радомира. (то је отац оно двоје деце, он је отишао незнано куд, а жена му умрла; све од сиротиње), Пемир гони и бије ону депу, Пемир тера целу ту породицу гладну и желну из њихове јалне колебе због луга, Немир долази са стражом да уапси Радомира када се овај повратио: али, на крају појави се одједаред неки граф, открије свој огртач, испреи се и покаже све своје ордене, па веже Немира п баци га у апе, а награди несрећну породицу. Детаљи овога комада још су напвнији пего ова главна ствар. Отужни су, не само наивни. Оно како MH колико мали Андрица жали своју матер, оно што ова умире бал на прагу своје куће, оно што Радомпр никако не може да погоди да је она умрла п ако то, логично, одмах треба да дозна (чак је гроб њен зато на позорници) — све су. то апеурдне претераности, које није нужно доказивати. Али немојмо чинити неправду ла озбиљно узимамо овај сетарипски комал, у њему је ипак један топал дах, једна племенита тенденција. (и ако је то све скроз наивно), и понека сцена која није покварена сувишним сентиметализмом п претераностима. Јоаким. не остаде дуго учптељ земунске школе. Његови непријатељи, његови „скареднп и гадни“ непријатељи, у Земуну као и раније у Бечеју, узеше на њега злу вољу и принудише га да положи оставку. Он то и учини пред крај 1808, повуче се у приватан стан код неке праље, п поче опет давати приватне часове из језика. То је тако трајало око пет месеци, до 30 марта 1809. Тога дана, или боље рећи те ноћи, усред поноћи, прича Јоаким, „дванаест вооружани се пуним пушкама солдати“ опколе „са свију страна“ његов стан (као год да је он био некаква сила) п једна војничко-полицијека комисија уђе у: