Srpski književni glasnik

256 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

његову собу, запечати сва писма његова п однесе а сутра дан дођу два „стражмештера“ п одведу га у апс. 'Pago поче шестомесечни „Вуича невини арест у Земуну,“ који он, сиромах, прича са једним комичним болом и гневом у свом животопису и ради којега меће у књигу п једну илустрацију: како он, замишљен, седи у апсеу и пише, а два сурова војника стоје иза њега се пуним пушкама п бајонетима на пушци. Цела та, више комична него жалосна, афера Јоакимова потекла је услед оптужбе да Јоаким води тајну преписку с опасним непријатељима царства, и то са Доситпјем (и Доситије је тада био „опасан“), с Карађорђем, и чак (људи су грешни па су чак и то могли да кажу) с Наполеоном! С оним Наполеоном о којем Јоаким никад није имао високо мишљење! Јоаким се, на крају крајева, извуче из те афере, и крајем септембра 1809 дође у Бају својој матери. Две три недеље доцније, дође у Пешту ради штампања неких књига. Јоаким нигде не каже, али по свој прилици у то се исто време штампао и његов четврти комад „Слепи миш“ (1809).

„Слепи миш“ је такође једна „весела игра“ у једном чину." Орпгинална или не, ова комедија је, како по садржају изгледа, доста занимљива. Једном капетану дође на ум да истера пџ истрећи све слепе мишеве са свога имања. Терајући их тако, капетан наиђе на љубавне састанке своје кћери, на неке силне новце, итд. Идеја није рђава, и даје се из ње извући доста комичних сцена.

У Пешти је Јоакиму било врло добро. Он је свуда доста добро зарађивао, колико му је требало за његове скромне потребе, али у Пешти је још најбоље прошао. Нешто кондиције, нешто књиге (он је тада сем „Слепога миша“ још трп књиге штампао: романе и др.), тек кад наш Јоаким, после шестомесечног бављења у Пешти, погледа у кесу, он виде да има више од хиљаде форината,

Т Овог комада нема у Народној Библиотеци. Ми о њему говоримо само по кратком приказу у књизи ЈГ. Андрића, пошто комад нисмо читали.