Srpski književni glasnik

СРПСКА ДРАМА У XIX ·BEEY. 287

и он то с очевидном радошћу бележи у свом животопису. У то, Сент-Андрејци (Сент-Андрија је, као што је познато врло близу Пеште) чују за њега, како он то сам доста поносито каже, п понуде му учитељско место у њиховој латинској школи, уз врло позољне услове („500 фор. на годину, фрај квартир и четири клафтера дрва“). Јоаким пристане, „варошка“ каруца дођу једнога дана из СентАндрије по њега, причекају га док је ручао, а по ручку он одмах натовари све своје „вешчи“ на каруца, п онај исти дан, „епрјеч“ Ђурђев дан 1810, довезе се у СентАндрију. Сент-Андрија мора да је, нарочито онда, била врло лепа варош. Ко је год читао Игњатовићевог „Васу Решпекта“ или у опште који опис ове вароши (и ми је само из књиге познајемо), морао ју је заволети. Игњатовић је тако слатко описује! Саму варош и људе у њој: „ми же Сент-Андрејци целог света славни,“ каже се тамо. А п важна је била историски. Ту се патријарх Чарнојевић најпре настанио, ту установио патријаршију (после је већ остала само владичанска столица). Сам Јоаким хвали ову варош као никоју другу. Она, каже он, „све красоте естествене около себе содержи“. Мала, пријатна, здрава, мила, скоро идилична, се пуно цркава православних, с једним п0· током који кроз сред вароши тече а на којечл су многе воденице, са „прекрасном“ шумом унаоколо, се. „прелепим“ чесмама најздравије воде, у виноградима у којима роди још красније и лепше вино — ето тако слади Јоаким своју Сент-Андрију својим читаоцима. А наши читаоци нека нам опросте што се задржасмо на опису ове вароши: ту је Јоаким најдуже живео, од 1810 па до 18296, и даље, скоро све док се није преселио у Србију.

Ту се он и оженио. Била је тада у Сент-Андрији нека. удовица, „Пелагија рождена Манојлович,“ не знамо колико лепа али богата је била прилично, а Сент-Андрејци окупили Јоакима (то све он прича) да се упозна с њом и ожени, и Јоаким одиста заборави на своје Фаустине,