Srpski književni glasnik

288 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

Матилде и друге своје лепе талијанске познанице, п венча се с овом Пелагијом 29 септембра 1810, пошто му је она „Majupe судејски ева њена депжима и недвижима добра преписала.“ Јоаким са том женидбом није доцније био задовољан. „Обаче, каже оп у свом животопису (двадесет три године доцније), да сам седио е миром, то би боље за мене било него што сам туђу жену, то јеет, удовицу узео био“ (и одмах, како је био галантан, додаје доле у у примедби: „овде госпоже удовице покорњејше молим ла. не би су ми што за зло примили, ербо ја ово не кажем за све удовице“). А на другом једном месту" објашњава ствар овако: „от како сам у Сент-Андрију дошао, мене удомио и тобож у человјеческо состојаније поставио, ја сам за четрнаес пуни година непрестано несрећне п жалостне процесе имао, пак мене е њима тако страшно, осакатио да су ме исти процесп преко 7000 форинти коштовали.“ То су били „процеси“ око женина имања сигурно,“ п зато у то доба Јоаким о својој женидби тако говори. Али у време женидбе морао је другојаче мислити. Тада се први пут, од како му је отац осиромашио, осетио пмућан, имао је своје имање, винограде, новац. Та га је околност, како он сам потврђује, п навела да остави учитељску (или како он каже „професореку“) службу, п да се ода мало виноделству у својим сопственим виноградима, а мало опет еписатељском пословању. Прва књига коју тада пзладе, бејаше његов превод „Крешталице“, драме у три чина. У овом делу које је штампано 1814 а представљано 1813, као да пма и нечег личног Јоакимовог, нечег аутобпографског, што се односи на њега п нарочито на његову женидбу о којој ми подробније говорасмо. То може

1 Чича Вуја, илити истинити и веројатни начин обогатити се и своју кесу пунити.“ Рукопие, из 1545, спремљеп за штампу као друго издање Јолкимовог истог еписа, штампаног 1829.

4

2 BD. u paauje noweHyry „Kurze Biographie J. Vuits,“ crp. 21. Ty каже да су „процеси“ трајали 15 годипа.