Srpski književni glasnik

СРПСКА ДРАМА У ХТ1Х ВЕКУ. 289

изгледати мало чудно, пошто је ова драма само превол а не оригинал. Превод Коцебуа, како он сам каже. Август Коцебу (потребно је да се у овом прегледу

српске драме обазремо и на овог немачког писца који је код нае некада врло радо превођен), некада (е краја ХУШ века) један од најилоднијих (написао је 211 комада) и најпопуларнијих драматичара немачких, данас је заборављен п сасвим забачен. Некада је цела немачка публика пљескала његовим комадима, плакала код свију жалоених сцена којима он никад није оскудевао, смејала се на оне лаке и пикантне шале његове, волела га и одушевљавала се њим толико да је чак женске шешире и капе називала по именима његових драмеких јунакиња, а данас историја књижевности, кад говори о њему, своди цео свој суд на оно што је Платен о њему рекао:

„Er schmierte wie man Stiefel schmiert,

Vergebt mir diese Trope,

Und war ein Held an Fruchtbarkeit Wie Calderon und Lope.“

(Наставиће се).

ПАВЛЕ Поповић.

1 Г. Андрић у својој „Пријеводној белетристици“, 1892, објавио је овај извор Јоакимове „Гк решталице“ као евој проналазак. Ми, одиста, искрено верујемо да је он до тога проналаска сам дошао, само нам је дужност поменути да је тај исти извор сам Јоаким још открио. У „Животоп.“ 431, Јоаким овако каже о „Крешталици“: „Крешталица, едно јавно позоришче у 53 дјејствија, по Коцебуи.“ У „Кигле Ворт. 16, каже опет овако: „Рарарај, ein Schauspiel п 3 Аш реп пасћ Коtzebue.“ Tue IT. Андрићева књига у којој је овај проналазак једна од нијглавнијих ствари (много од осталога што је у књизи, узето је из ШаФарика, без казивања извора), губи доста од евоје не велике вредности.

19