Srpski književni glasnik

294 СРПСКИ Књижевни ГЛлАСНИК.

mmix душа. Виктор Иго је лепо рекао у предговору својих Посматрања: „Кад вам говорим о себи, ја вам говорим о вама. Како то да пе осећате 7 Ax? безумниче што верујеш да ја нисам ти!“

Ипак, поред свега тога, кад би се импреспонистичка школа. упоредила са догматичном, она је куд и камо тачнија, — или мање нетачна, — п много пре за примање, она нема нескромних претензија, она не тврди аподиктички, она отворено признаје своју немоћ да да једно, непроменљиво решење свима многостручним и сложеним појавама књижевним. Али баш у тој својој скромноети, у том осећању релативности, она је много ближа петинској науци но њена охола и самоуверена супарница. Њено преимућство је у истом оном у чему наука безмерно стоји над религијом: пред крупним и заплетеним загонеткама света. много је паметније и савесније признати своје незнање, но задовољити се ма каквим плитким и напвним O00јашњењем, или грчевито, елепачки ухватити се за познату теолошку реч: сегедо дита absurdum. Поставити питање и признати у псти мах своје, можда, тренутно незнање већ је први сигуран корак на путу сазнања.

Поред негативне услуге коју је импресионистичка школа учинила књижевној критици, сломивши везе ауторптарне критике, она је створила још једну, позитивну. Импресионисти су у проучавању књижевних производа дали многобројне, фине, искрене утиске, који ће послужити као драгоцен материјал једнога дана када се естетика почне радити на експерименталном оенову. И у томе нова школа била је научнија: место дедукцијом, као догматична школа, она се послужила индукцијом, п почела посматрањем, описивањем, прибирањем грађе и података за друге који ће са више искуства п спгурности моћи изводити опште законе.

IV:

Књижевна критика осцилује између два крајња мишљења. По једноме, она је тачна наука као и све друге