Srpski književni glasnik

296 СРпСски КЊИижевћи ГЛАСНИК.

само то, но данас се са прилично сигурности даје говорити о општим питањима 5з филозофије уметности, данас се у главноме зна за односе морала и естетике, за услове под којима се рађа једно крупно књижевно дело, зна се у којим епохама цветају дела извесне врете, који предмети приличе извесним темпераментима.

C дана на дан књижевна критика постаје све мање искључива, све се више клони смелих и опасних уопштавања. Али ипак данашња критика је много шира но што је некада била. Она изучава и исихо-физичку средину, то јест пишчев темпераменат, његове наследне предиспозиције, његову особену врсту талента, — земаљску и космичну средину, то јест климу, изглед земљишта, околну природу, — социјалну средину, економске, политичке, религиозне услове, особене услове у којима се један темпераменат развијао. Али како није једнострана п спутана прелубеђењима, она се не зауставља само на тим спољним условима, она не заборавља и само дело, ону количину живота коју оно садржи, гледиште, осетљивост пишчеву, стил и композицију.

Ни једна од многих теорија није за одбацивање, јер свака од њих садржи један део истине, јер посматрају једну исту ствар са разних страна. Оне само сведоче O сложености, разноликости и значају књижевне критике. Нигде једностраност и доктринарство није опасно као у тако релативној и растегљивој науци као што. је књижевна. критика.

Да се једно дело добро оцени треба добро да се разуме, да се схвати основна Идеја, да се, тако рећи, продре у суштину његову. Критичар треба да има интелектуалну несебичност, способност да се удвоји, да поред свога. рођенога живота живи и животом дела. За то је потребна не само јака осетљивост, уметничко осећање лепога, но и широка, гипка интелигенција, вазда отворена најразличнијим схватањима, способност Протеја да се непрестано може мењати. Тражи се слободан дух, без предрасуда и без предубеђења, решеност да се све кри-