Srpski književni glasnik

298 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

твара, и у коме се вазда види у једном зраку светлости најдубља мисао једнога људеког бића.“

И таква критика, интелигентна, не непристрасна, јер је то немогуће, но широкогруда, „пространа као свет, широка као природа“, симпатична за све појаве разноликог духа људског, решена све да тражи и све да каже, критика. која се ослања не на произвољна п сува правила или на лично, пролазно п ћудљиво расположење, но на широко, оверено искуство, на савесно испитивање. суверених факата п на науком утврђене законе људског духа, једна таква критика је на сигурном путу стварања.

ЈОВАН СКЕРЛИЋ.

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

ТРИ ПРОСЛАВЕ = НОВА УПРАВА,

Управо две прославе, Цветићева и Ф. Иличића, дакле глумачке, а она, чисто еписатељска, Стеријина, у децембру, ни по чему није била каква светковина, ма да је требало да буде највећа, и то не само међу овим трима. Да је памети, 30. децембар био би ретко свечано вече у београдском позоришту, које би се тада, редовно годишње, могло нарочито подичити својим старим песником, кога његови последници још нису претекли, те при овакBOM стању књижевности његово светковање. постаје не само акт пијетета, него и узоран пример данашњим драмским песницима.

Лане на тај дан имали смо, ако се сећате, „Злу жену“. Поред свег одличног представљања, тај комад није требало поновити тако брзо том приликом, јер је њиме мало раније и заведено светковање Стеријине годишњице. Стеријин репертоар није убог. Та од њега, на жалост, има ствари које још никако нису представљане. Наше позориште налази се у зависти достојном поло--