Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ ПрРЕГЛЕД. 299

жају да још неко време оваквим парадним пргдетавама непознатих ствари да интерес новине и за публику п за глумце. У програму управином за ову сезону стоји, на пример, Стеријина драма „Светислав и Милева“. Па што нам нису дали ту драму 7 Какве би се сметње пепречиле тој намери, осим небриге7 У Стеријиним рукописима из Матице Српске има једна комедија у пет чинова под насловом „Родољупци“. Да ли је Г. Нушић нашао времена и пмао воље да прочита тај комад 7 Онакав какав је, он се не би могао приказати, али се може прерадити, свести на мање чинова, и ја мислим да би свет био захвалан ономе ко би му на позорницу изнео оно интересантно доба које је Шапчанин описао у своме роману „Сањало“. Зар то није посао за драматурга у опште, а за нашег п благодаран и достојан, и најзад обвезан 7

Да ствар међутим буде још гора, објављује се у новинама да ће се у овом месецу у Позоришту прославити свечано годишњице B. Nura п Гогоља, и да се чак преводи нов Хигов комад и да ће бити некакво нарочито предавање. А је ли Комедија Француска представљала Стерију, и јесу ли се Руеп и у ену сетили Стерије“ Питање је ово наравно апеурдно, али је тако исто апсурдно што се нас на првом месту више тичу писци „Ернанија“ и „Ревизора“, него сиромах наш најбољи комични драмски песник.

Ако се на послетку заборавило на „Светислава и Милеву“, ако се па „Родољупце“ није им мислило, ако се већ морало насти на „Смрт Стевана Дечанског“ јер то нам је играно — онда колико је труда управа уложила да се тај стари комад, толико пута даван (први пут 1870 год.) оживи декорацијама, костимима, каквим прологом, нарочито пак игром, јер то се морало моћи у сваком случају7 Чак пи она стереотипна подела улога била је овога пута, у почаст Стеријину, гора! Ја не памтим суморнијег вечера у нашем позоришту. У оно мало раштрканог света никаква додира између неколицине фанатика који знају Стерију на памет (боље од.