Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД. 301

куће, који се већ годинама вуче п нагло расте, јер му нико не ставља бране.

Да овакво гледиште влада у нас о позоришту, најбољи је доказ начин на који је досадашња управа замењена. новом. Постављањем једног гимназијског професора природних наука, који поред тога располаже вероватно п административном школском праксом, на чело Народног Позоришта с којим он целог века ништа заједничко ните пмао —— без сумње се хтело прекинути с ранијим режимом, који је у погледу газдовања и реда давао оправданог повода за општу повику. Али друга његова исто тако слаба страна, само куд пи камо замашнија, репертоар и игра, најновијим решењем питања о позоришној управи остаје п даље нерешена. Јер, почевши с главе, Г. Докић, који је иначе најкраснији човек на свету, ма колико му признао п енергије најзад и воље у првој тачки, шта може значити, кад се његово име примерног чиновника доведе у везу с уметничким програмом једног позоришта. Он, ван еваке сумње, такве амбиције ни сам не може имати, п онда оно што је најпрече у позоришту, није најирече, него су финансије прва брига, % оне, да је среће, не би ни требале поправке.

Главни задатак позоришта је, као што рекох, забачен за сад, и по том, са чисто позоришног гледишта — а ја не знам на које друго да се ставим — све време нове управе може се сматрати као провизоријум. Само је питање у колико је београдско позориште кадро поднети ове експерименте. Онај пред овим видело се до чега је довео.

Ја врло добро знам, на ово ми се може одговорити, ла ће Г. Докић, као управитељ, гледати свој посао, а оно остало што му је страно, оставити другоме, који се у том има разумевати, драматургу. Кад би то ишло, било би најзад све једно, али не иде. Треба ли пара управитељу а требаће му тим више што их мање умедне стећи, као оно што у женску руку више стаје што је мања како ће их добити, ако их не заради позориштем, предста-