Srpski književni glasnik

ПозоРишни ПрРЕГЛЕЛ. 505

Ја опет кажем, последње решење о позоришној управи није решење, и биће добро испадне ли као добит од њега, да престане онај вашар који је досад на рачун газдовања орипјашки тутњио, а већ остало макар ишло како му драго. Као што видите, негативна добит. Алп нека буде бар ње.

Осим свега овога, Г. Докић, као са свим нов човек, а кад то кажем мислим сасвим стран позоришним стварима, пма тек сад да учи посао завода на челу кога се неочекивано обрео. Шта мислите, колико ће њему, скроз и кроз новајлији, требати времена па да узможе без ичијег суфлирања, издати какву наредбу на позорници И откуд ће се с основом моћи тражити од њега да уме управљати глумцимаг У том не излазе лако на крај ни они који умеју, а Г. Докић ће се двоструко петрошити, ако остане дуже, и неће научити. С глумцима међутим он мора имати посла, са стотину свакојаких њихових сићушних незгодица и крупних невоља, са безброј њихових ћуди које они хоће да им се испуне као да су разлози, са њиховом сујетом, што се да разуметп и опростити. Њима треба умети управљати, иначе се нема ауторитета, п то ће они одмах ухватити. А поврх свега тога Г. Докић, долазећи у позориште „после потопа,“ има да поизвршује крајње непопуларне мере, ако хоће да састави крај с крајем. За тај неблагодарни задатак стезања кесе, треба му двоструки ауторитет.

Нови управитељ то не може осгавити драматургу, јер ако му остави и то, зашто је долазио у опште, шта задржава себи 7 У осталом, п нови драматург имаће толико свог посла, да неће моћи дићи главе. Почевши од инеценирања Молијеровог „Пучанина као властелина“ на пример, па до напрегнуте пажње да ли глумац погрешно употребљује „његов“ место „свој;“ почевши од коректуре позоришне листе, па до поређења превода Шекспировог „Сана летње ноћи,“ све је на његовим леђима.

То му. је свакодневни посао, а у кућу мора доћи с темељним познавањем најзнатнијих драмских књижевности п тих језика, о нашем већ п да не говорим — мора