Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕГЛЕД. 278

— после тридесет година блиских веза! — добри Словенин, „благи џин, љубазни варварин“, како су га оцртали Гонкури.

„Он је био један од најзначајнијих писаца овога века п у пето доба у евему најчеститији, најотворенији, најоданији човек што се може наћи“. Тим речима почиње Мопасан свој чланак по емрти Тургењевљевој; затим, даље понавља: „Он је био простодушан, добар, искрен до претераности, предусретљив као нико, одан каквих је мало, и веран пријатељима, мртвима и живима... Ниједна душа није била отворенија, нежнија и осетљивија, ниједан таленат није више задобијао, ниједно срце није било поштеније и племенитије“.

Зола, говорећи о услугама које је Тургењев чинио својим пријатељима, помиње како га је Тургењев увео у руске часописе. „Гусар“, у коме сам писао био је обустављен због мог чланка „Сутрашњица после кризе“. Ниједан ми лист није био отворен, скапавао сам од глади, на мене се бацало блатом са свих страна, и тада ме је он увео у ту велику Русију, где су ме после толико волели...! Ја сам Тургењева много волео, и он је мене такође много волео... То је био прекрасан створ, разборита и отворена духа, не без нешто каприса“.

Услуге које Зола помиње чинио је Тургењев Флоберу, Гонкурима, Додеу, Мопасану, толиким млађим заборављеним или и незнаним писцима, а нарочито својим земљацима, и ако су се и ес ове стране у време Павловскових откривења тражили примери Тургењевљеве тесногрулости. Романе Достојевеког Тургењев није волео, али ни у једној прилици није пропустио да не ода хвалу таленту свога земљака. Препоручујући писцу „Злочина и Казне“ критичара часописа Кеуџе des Deux Mondes, Диран-Гревила, који је имао да пише о представницима савремене руске литературе, и који је по савету Тургењевљеву изабрао за то пмена Толстоја, Писемског и Достојевског, –- Тургењев пише Достојевском:

1 La Faute de 1' абђе Моше штампана је прво на руском,