Srpski književni glasnik

276 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

дела ове преписке у Созшторо!15-у (1896), Доде овако црта свог „доброг Словенина“:

Да, имате право, Тургењев није неваљао, није дволичан, или бар, дволичан је само по светској MB друштвеној нужди. Изгледа ми нарочито у његовим писмима као једна нераеположена брижна природа, човек незадовољан свачим, нарочито самим собом; OH није управљао својим животом и живот га је водио куд он

није хтео; то је човек који се — зато што је рђаво легао у постељу -— обрће и преврће у досадним набо-

рима застирке“. Затим имају још два писма. Каминеком (1887). Писмо Шчедриново :

„Ја не видим у Тургењевљеву суду о данашњим француским реалистима ничег увредљивог ни дволичног према његовим пријатељима. Човек може очувати пријатељске везе и опет не дивити се свему у својих пријатеља. Тургењев се изразио на начин мало суров рекавиш да Золина и Гонкурова дела ударају на литературу, и TO је све. Тај је суд био одговор на моје писмо у коме сам ја рекао да ти писци нису реалисти као, на пример, Гогољ, Дикене и т. д., већ психолози који су узели име реалиста... Како било, ја никад нисам приметио у Тургењевљеву карактеру ни најмању црту лицемерства,“

Писмо Полонског:

„... Тургењев не само да никад није клеветао француске писце које је познавао, већ се показивао горд са њиховим пријатељством и њиховим по'лтовањем.

При свем том Тургењев је био врло необична, сложена природа. У његовој души било је, наизменце, UOвечјег, жениног и детињег. Час, као човек, није веровао клевети нити икаквој причи; час, као жена, на против, раздражио би се и ускипео ма на какву клевету, поверозао би у њу, и у тим тренуцима могао је бити неправичан чак и према људима који су му били најближи. Није он без разлога одрицао жепи свако осећање справедљивости. Ако би му у једном од таквих тренутака X... причао што рђаво о Доде-у или другом коме, Тургењев би могао тренутно поверовати клевети и рећи какву пакост на рачун својих пријатеља.

1 Писац Успомена о Тургењеву.