Srpski književni glasnik

378 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

гењев много волео. Затим, ако нису велика ни многобројна, увек ће нас интересовати Тургењевљева писма Сент-Беву, Теофилу Готије, Томасу, Тену и Ренану.

Милан Грол.

УМЕТНИЧКИ ПРЕДГЛЕД.

„Лавал“. Музички лист у Бугарској, за 1902 год.

Од неко доба почело се о музици у Бугарској више писати и развило се веће интересовање него што је то раније било. Народи који су правилно схватили правац развића своје уметничке музике, морали су у почетку узети као основицу већ стечен капитал — народне песме. Тако су по том угледу и Бугари већ у свом музичком листу горњег ммена, почели износити и проучавати осо0бине своје народне музике. Такав се рад мора одобрити, кадгод је зрело смишљен, искрен и истинит — на правилну основу постављен. Са жалошћу констатујемо, да овде није случај. Ево доказа.

У првих пет бројева од ове 1902 т. „Кавалљ“ износи из пера самога редактора г. К. Махања, уводни чланак: „Наша народна музика самостонтелна. ли је“ Ту је себи поставио ова два задатка:

1) „Пронаћи, шта има заједничког бугарска музика са југославенском 2

2) „Определити характерне црте бугарске музике из којих се састоји њена индивидуалност и разлика између ње и друге музике“.

Да би то све лепо пзвео, г. Махањ се послужио мелодијама српским п радовима српеких музичара, а по потреби и из чешке музике. Само је заборавио да се томе много пре њега сетио и г. Кухач код Хрвата.

Главни и први дакле задатак за који је г. Махањ употребио све што је умео и знао (тј. што је где могао