Srpski književni glasnik

380 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

3) у особитом ритмичком групирању несразмерности између ритмичких делова.

Говореће о ритмичном групирању, износи као пример за характеристику ритма бугарске музике, мелодију. наше игре „Ђурђевке“ и песму „Више села зелен јавор уродио!“ За несразмерност у ритмичним деловима служи му за пример „Каравиље, лане мој!“ На крају, пошто су тако јаки разлози и такви ритми доказ за старину бугарске музике, поред њене хармоничне особитости, завршује г. Махањ своју студију тврлњом да је: Бугарека народна музика „наплБно самосточтелна !“

О овоме је листу казао своје мишљење и уредник првог чешког музичког листа ГаПђог-а у једном од бројева од ове године, изјавивши одмах, да се многе ствари из тог листа („Кавала“) могу наћи и у „Далибору“ ранијих година, овде слободније употребљене.

То сам имао да кажем о листу, а сада нешто још занимљивије о прилозима уз лист тј. о композитореким радовима. тих самозваних бугарских музичара. |

Ка 1 броју је прилог „На еЂдћнка“, смеса песама од К. А. Махања. Прва је песма у њој: „Зберите се моме на седељку“ (у преводу), — иста тонска врета, иста хармонија узета из збирке В. Ђорђевића. Трећа песма је „Вишњичица род родила“ (у преводу); иста мелодија, иста хармонија извађена из 1 кола песама од Ј. Маринковића. Четврта је: „Там“ где има винце црвено“ (у преводу), мало промењена, из познате смесе песама. Св. Радовановића. Последња је песма промењена мелодија једне српске игре, која се овде пева „А бре, момче“. — Ка 4 броју прилог има једну ништавну композицију К. А. Махања и „Народни хора“ за две виолине од К. Антонова, где се налазе већ код нас давно и познате и штампане наше старије игре, као: Зајечарка, Зајам, БЉурђевка и Ој девојко, душо моја! Ка 5 броју је прилог једна страна полка и песма „Приидите поклонимеа“ од К. А. Махања. Упозоравам колеге музичаре, нека нађу већ заборављену композицију г. Ј. Маринковића „„Гундулићеву