Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 599

— Народна предавања. — У београдској штампи, као и у српској штампи ван Србије, било је често гозора о бесплатним и јавним предавањама која приређује Београдско Радничко Друштво. Предавања су отпочела ове јесени, у месецу септембру, и држана су сваке недеље овим редом: 1 Др. Милош Поповић, лекар: Алкоголизам. — | Г. Коста Јовановић, секретар Београдског Радничког Друштво: Синдикални покрег у Данској. — Ш Др. Јован Скерлић, професореки приправник: Народни университети у Француској. — IV Др. Бранислав Петронијевић, професор Велике Школе: (Спиритизам. — У. Јаша Продановић, проФесор: Баспитање воље. — У Г Недељко Кошанин: Постанак земље и развитак живота на њој. — УП. Јанко Веселиновић, књижевник: Живот па селу. — УШ Душан Марковић, телеграфист: Примена електрицитета у телеграфији и телеграф без жица. — 1Х. Коста. Јовановић: „„Благостање“ у Србији. (Г део) — Х Стеван Луковић, свршени правник: Пореза (прогресија и социјална задаћа порезе). — Х Коста Јовановић, „Благостање“ у Србији (П део). — ХП Миленко Вукићевић, професор: Политичко уређење Србије у почетку NIN века. — ХШ Др. Јован Скерлић, доценат Велике Школе: Научни. морал. — ХМ Коста Јовановић: Кооперације. XV „Ip. Бошко Љубишић, писар министарства спољних послова: Радничко законодавство у Пемачкој. — ХМГ Живко Јоксимовић, професореки приправник: Булкани. — ХМУП Др. Бранислав Петронијевић: Песимизам и хуманизам. (14. јануара 19092).

Заузимљива. управа Београдског Радничког Друштва заједно са неколико пнтелигентних евојих ппијатеља намеравала је да оснује нешто налик на народне университете који данас тако цветају у Француској. До сада су у неколико маха и Професорско Друштво и професорски савет Велике Школе гледали да организују та народна предавања. Зимушња прелавања доказала су да код нас има земљишта за тај посао: и људи добре воље, који хоће да носе науку у шире слојеве масе народне, и пажљиве, жедне публике која хоће да чује добру реч. Предавања Београдског Радничког Друштва била су вазда одлично посећена, тако да се у октобру месецу морао тражите већи локал. Број посетилаца, махом радника, занатлија, малих трговаца, ђака, приличан број школованих љули — био је увек између 3—400.

Друштво је сем тога остворило бесплатне курсеве, само за своје чланове, из немачког и француског језика,