Srpski književni glasnik
СТРАЛЉИЗЈА. 40)5
Беше ми нејасан тај одговор, те га наново запитам:
— Какве будалаштине 2
— (Свакојаке, одговори онај с неком досадом п зену равнодушно.
— Дакле свиње и будалаштине 2! Ни о чему другом ниси више слушао 2...
— Сем евиња, веле да имају много министара, које у пензији, које на расположењу, али њих не извозе на страну. Извозе само свиње.
Помислим да рибар збија шалу са мном, те планем:
— Та шта ти мени којешта причаш, ваљда мислиш да сам луд!
— Плати ми да те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега тамо има. Ја ти говорим шта сам од других чуо. Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано. |
— То већ није земља мојих славних предака, јер она је чувена јунацима, великим делима и сјајном прошлошћу, помислим, али ме рибар чудним одговорима на моја питања заинтересова, те се решим, да и ту земљу видим, куд сам већ толике друге видео и обишао. Погодим се с њим п седнем у чамац.
Рибар довесла до обале, прими новац по погодби, и, пошто ја изиђох на обалу, он одвесла натраг.
Уза саму обалу мало даље у лево од места где сам изишао, приметим грдну велику мермерну пирамиду и на њој урезана златна слова. Приђем радознало ближе, мислећи да ћу још ту прочитати имена славних јунака о којима ми отац причаше. Кад тамо — какво изненађење! На мермеру урезане речи:
„Довде се на север простире земља славног и срећног народа, коме је велики Бог подарио велику, ретку срећу да се у његовом. језику, потпуно правилно граматички, на понос земље и народа, к пред ~ увек претвара у M.“
Прочитам једанпут, двапут, никако да се приберем од чуда, шта све то има ла значи. Што је још најчудније за мене, речи су исписане мојим матерњим језиком.