Srpski književni glasnik

С ТРОРАДЛИМЈ А. 407

— Немам.

— Колико ти је годинаг — Шесет.

— Па још ни један орден! — Ни један.

Повикаше гласови кроз масу, као оно на вашару кад се чудовишта приказују:

— Чујте људи: човек од шесет година без и једног јединог ордена !

Гушање, граја, врева, тискање све јаче п јаче, а из свију улица се свет згрће и наваљује да продре кроз масу да ме види. Најзад дође и до боја, те се умеша и полиција да уведе рел.

И ја сам њих, пре него што се почеше тући, надоват овог оног распитивао о заслугама због којих су одликовани.

Један ми рече да га је његов министар одликовао за ретке заслуге и пожртвовање према Отаџбини, јер је руковао многим државним новцем пуну годину дана, а у каси је при прегледу нађено само две хиљаде динара мање него што треба да буде. Право је, говорило се, јер је могао све упропастити, али му племенитост и родољубље није дало, да то учини.

Један је одликован што је месец дана био чувар неких државних магацина и магацин није изгорео.

Један је опет одликован што је први приметио и констатовао да се реч књиза врло интересантно евршује на а, а почиње са к.

Једна куварица је одликована што је за пет година службе у богатој кући украла само неколико сребрних и златних ствари.

Један је опет одликован што се после учињеног великог дефицита није убио по глупом дотадашњем шаблону, већ је дреко узвикнуо пред судом:

— Ја сам назоре и идеје евоје у дело привео, такви су моји погледи на свет, а ви ми судите. Ево ме! (Ту се лупио у груди, п коракнуо један корак напред.) Тај је мислим добио орден за грађанску кураж. (И право је.)