Srpski književni glasnik

414 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

ном бићу дознамо шта детаљније из његова живота, што ће на сваки начин морати бити од великог интереса по наше поштоване читаоце, а по могућству гледаћемо да донесемо и његову слику у нашем листу“.

Друге су новине од прилике то исто саопштавале са оваким додатком:

„.... Сем тога дознали смо се поуздане стране да тај чудни човек, долази још и важном политичком мисијом.“

Владин лист опет учтиво демантује те гласове овако:

„Глупави опозициони листови у својој шашавости измишљају разне неистине и протурају кроза свет обеспокојавајуће гласове, како је у нашу земљу допутовао некаказ странац од својих шесет голина, који, како ти зврндови веле, није никад био ни министар, ни чиновник, нити има ма каквог одличија. Овакве немогућности и скроз невероватне ствари могу само замислити п у злој намери протурати скучени, бедни и излапели мозгови сарадника опозиционе штампе; али им тај метак неће упалити, јер хвала Богу ево већ недељу дана од како је овај кабинет дошао на владу, а положај му ни један пут није био уздрман, као што то желе глупаци из опозиције“.

Око хотела где сам одсео, после ових чланчића по новинама. поче се окупљати свет. Стану, гледају, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика руља, а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица и деру се у сав гласе:

— Нов роман: „Чудан човек“, свеска прва!

— Нова књига: „Доживљаји једног старца без ордена !“ ,

Још је вазда било таквих књижица.

Чак је и једна меана истакла фирму: „код чуда од човека“, а на великој табли насликан човек без одликовања. Овет се почео окупљати око тог чудовишта и полиција, наравно, шта ће куда ће, и у интересу јавног морала забрани тако саблажњиву елику.