Srpski književni glasnik

СОНЕТИ.

1.

Сурово ће време наша дела стрти, Писало их перо, ил' пушке и мачи. Лагано а стално њих мрви и тлачи Страховити жрвањ неизбежне смрти.

Нек' пропадну дела! Но к'о бесни хрти Немилосни дани, све јачи и јачи,

Tone Bac и ниште — срце моје, плачи! Вас, спомени моји, светли, али крти!

Граја... лавеж... вика; покличи се хоре; Јури хајка бесна кроз поља п горе, И оставља пустош по утртој стази.

А кад жртва падне у зноју и пени, И зелену траву крвљу нарумени, Хајка даље крене, да ништи и гази..