Srpski književni glasnik

СУГЕСТИЈА У НАРОЛУ. 439

се на трећој чаши прекрети), и од једном се нађе на дрвету, над некаквим јалаком, у руци му балеа, а од сватова ни помена. Сад се тек сети да то нису били сватови већ нечасни (ђаволи), те се опет помоли Богу. С дрвета није смео сићи док није свануло, а кад сиђе, осети да га боли нога, али му нешто шану лек за угануле ноге, те излечи и себе, и друге је после тиме лечио.

Ј. Ц. старац од преко 60 год., родом из села Брзе (срез лесковачки) причао ми је да је у детињетву слушао где неки Станко из села Чивлака (срез лесковачки) прича његовом оцу ово: „Једном заноћим у пољу, па кад сам био испред радољичког гробља изађу пред мене сватови :a бубњевима, свиркама и песмом, па ме позову да идемо заједно. Ја пођем, и не знајући прислоним пушку на једно високо дрво и попнем се на њега. Кад сам се прекрстио, да бих се напио вина из буклије, коју су ми били дали, а ја видим да сам на дрвету, од сватова нема око мене ниједнога, а у рукама ми коњека глава.“

У селу Дружетићу (срез подгорски, окр. ваљевски) живео је до пре четири године неки чича Јово Кулчић, коме се десило ово: Враћајући се једном из Ваљева из воденице са својим оцем, прође поред гробља. Отац му је водио волове, а он је седео на колима. На један пут се испред њих преко пута простре платно. Отац удари штапом по платну, а платно се скупи, па се на етотину корака даље опет простре. Отац опет удари штапом, и платно се понова скупи, и тако непрестано све до реке Уба. Кад су били на пола реке, кола се зауставе и нешто стане на кола пљускати воду, тако да се све брашно замеси. Тада запева певац, вода престаде пљускати, и нешто викну: Молите се Богу и овој птици, а ја бих вас све подавио! После овога на неколико дана умре Јовин отац од страха.

У иетом селу прича се ово: Неки човек пође на коњу доцкан из вароши кући. Идући тако припуши му се дуван. Направи цигару и потражи ватре, али је не имађаше, за то остави цигару и пође даље. Кад је био