Srpski književni glasnik

440) СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

поред гробља спази у њему ватру, па свеже коња за један храст, а он уђе у гробље, где на један пут чује некакву свирку. Кад се приближи ватри, виде пред собом много ђавола, који су правили свадбу, па свирали и играли по гробљу. Он се поплаши и једва им назове добро вече, али му они ништа не одговоре, него му даду да пије ракије. Он се напије два пут, а кад хтеде да пије и трећи пут, прекрети се и помену Свету Тројицу и часни крст, на што од један пут ђавола нестане, а њему у рукама у место ракије стоји балеа. Он се тада врати коњу, кад тамо, коњ обешен о храст. Једва се од страха врати кући, али се одмах разболи и једва жив остане.

У селу Ратарима (срез јасенички, округ подунавски) прича се ово: Путовао неки путник ноћу на коњу. Најеларед изиђе иза једног грма преда њ официр, поздрави га по војнички, и упита куда иде. Путник одговори да иде кући. Официр му понуди да сврати његовој кући да преноћи, јер је доцкан. Путник га послуша и пође с њим, док не дођоше до некаквих великих дворова, за које официр рече да је то његова кућа, Путник веже коња за један дирек, легне у један кревет и заспи. Кад се сутра дан пробудио види да је у гробљу, и да лежи на плочи од једног гроба а коњ му везан за кретачу. Одмах устане, узјаше коња и дође кући. Чим је дошао у авлију падне с коња, сломи ногу и на скоро умре.

Народ верује да кад човек ноћу залута бива да га нешто осотоњи и води непрестано све док петли не запевају. — Памтим да сам у детињетву слушао у Лужану (срез моравски, округ нишки), како је неки сељак, враћајући се из Алексинца ноћу дошао до мреољеског гробља у једну њиву из које никако није могао изаћи све док петли нису запевали. Чинило му се да све иде у једном правцу, а њива нигде краја. —

Народ има и својих представа о смрти и о ономе свету. Оне су дубоко упечаћене у његов дух и није никакво чудо што се о ономе свету прича и казује онако како се чуло. Отуда је дошло и то да поједини људи, који