Srpski književni glasnik

446 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

мевају се само књиге а не коекакви пабирци, сепаредци и мале от два или три листа или табака књижице како на пр. (Сановник, Ћир Јања, Покондирена тиква... и проче друге мале, коекакве, а наипаче театралне..“ Наставља још како те књижице ометају прођу великих књига као што „мале кесеге кваре цену великој моруни“, и чак овако осуђује писце тих књижица: „пи, срам да буде онакове неке списатеље који овим начином честним нашим књижества љубитељем џепове секу.“ Очевидно је овде Јоаким врло неправедан, тим пре што је и он сам, кад је почео издавати књиге, издавао врло малене: „Слепи миш“ има 75 страна, „Љубовнаја завист“ 55, а ни сама. „Тужба“ у којој овакве ствари пише, не би изнела више „от два или три табака.“ Стерија за овај напад није знао пошто „Тужба“ није штампана, и много доцније написао је једну песму „Јоакиму Вујићу“, јамачно похвалну.! 1830 године, дакле, Стерија штампа своју прву комедију „Лажу и паралажу“ (1 чин), и одмах, тим својим првим кораком, улази у област најтежег и најбољег рола комедије, у комедију карактера. Улазећи у ту област, он одабира и врло интересантне и чисто литерарне типове којима ће се подемевати. Девојке које читају романе, глупе сентименталне романе; које само о јунацима и јунакињама тих романа мисле и сањају ; које, при љубавним изјавама својих удварача, траже по памети како се та и та јунакиња у таквој прилици понашала, па удешавају своје понашање према овим моделима; које, под изговором финоће и образовања, говоре нарочитим језиком, уплећући немачке речи међу српске једнако, а презиру све што је „паорско“, „пебелхафт“, просто, домаће, био то језик било то занимање, тако да на кућу и кућевне по-

1 Даворје Ј. Ст. Поповића, 1892 (издање С. К. Задруге) предговор стр. 1Х. Уредник овога издања није штампао ову песму, ваљда што није довршена. Жао нам је што није штампана, јер је она врло важна за односе између Стерије п Јоакима, који су у исто доба односи између два главна представника двеју епоха у историји наше драме.