Srpski književni glasnik

ДАМ СРпПсКкКИи Књижевни ГЛАСНИК.

да је он ту имао пред очима Молиера; нека би се по извесним знацима (и „Прецпозе“ су у једном чину као и „Лажа и паралажа“, и тамо су девојке носпоци „прециозног“ укуса HM језика као п овде) и узело да је Стерија. замишљао своју комедију донекле према Молперовој, ништа. то ипак не би сметало оригиналности Стеријиној. Осећање Стеријино према лажном укусу и језику је ту оригинално као год и Молперово, његов здрав разум и здрав укус ту су самостални, критика те лажне и афектоване моде његова је властита, а то је највећа заслуга ппеца „Лаже и паралаже.“ Јер је Стерија одиста био из темеља противник „„славеносербеке литературе“, он је одмах и врло рано постао жестоки противник њен, и дао је о томе видљива и неоспорна доказа не само у „Лажи и паралажи“ него п у „Роману без романа.“ Ми се дивимо Бранку што је на ту литературу нападао у свом „Путу“, а Стерија је то исто учинио много раније, и кад нико други није на тако што помишљао.

Стерија је узео, за своју комедију, басну еличну Молиеровој. Марко Вујић, „богат трговац“, има кћер Јелицу којој је Беч, где је она пет година била на „васпитању“ „сасвим обрнуо могак“; тако Горжибус, bon bourgeols, има кћер Мадлону (Катос, нећака његова, нема одговарајућег лица код (Стерије). Јелицу проси млади и ваљани Батић, као што Мадлону и Катос просе Лагранж и, Дикроази; само је између ових и Батића разлика та што Батић и испроси своју девојку, и ако против њене воље, док она двојица добију „корпу.“ У то бану у Маркову кућу барон Алекса Голић и Мита његов „бединтер“, лажа и паралажа, као што улазе у Горжибусов дом маркиз де Маскарил и виконт де Жодле, одноено слуге оне двојице одбијених љубавника. Начин којим Стерија уволи Алексу Јелици, мање је згодан од онога којим Молпер доводи Маскарила и Жодлеа Маллони и Катоси. Код Молиера, она двојица одбијених љубавника хоће да се освете девојкама. које су их одбиле налазећи ла нису довољно отмени и галантни, и онда пошљу своје слуге, који п иначе