Srpski književni glasnik

СРПСКА ДРАМА У ХЈХ ВЕКУ. 449

имају претенсије да буду углађена духа, да се удварају овима и, на тај начин, да прециозе буду исмејане. То је, у псто доба, сва интрига код Молпера; старинска али чиста пи проста, тако да не смета много еликању прециоза. Код Стерије је улазак Алексе и Мите више авантуристичан. Алекса и Мита су два пробисвета који стално живе од лажи и преваре па, огладневши јако у једном селу (или варошици), виде једну кућу која им с поља изгледа „нешто угледнија од других“, и улазе тако код Марка у намери да преваром добију бар што за јело. Интрига је услед тога сложенија, привлачи јачу пажњу на се, и чини комад пре романом једне лаже него историјом исмејане прециозе. Као да самом Стерији предмет није био јасан кад је лао комаду и наслов по којем Алекса место Јелице изгледа главна личност. У осталом, интрига је доста вешто смишљена, старинска и позната у ондашњој књижевности, али доста занимљива и пријатна. Алексу који је од првог часа занео Јелицу и успео толико да му је њен отац (улога очева је уопште несигурно и слабо рађена) сам понуди, и који је Батићу не само отео девојку него му преваром украо и њен претен, стигне најзад казна: Марија нека коју је он пре преварио, улети у Маркову кућу, открије право име Алексино и прикаже га какав је у ствари (сцена с писмом и невешта је и излишна). Алекса и Мита којима је апе претио, једва некако умакну (код Молнера је решење ово веселијег m пријатнијег ефекта), Јелицу поврате Батићу (код Молнера тога мотива нема) и цео комад свршава једном „придиком“ Јелици и заклетвом њеном да више неће читати романе (код Молиера, прециозе се не поправљају ипак).

Толико о басни. Што се тиче карактера, комике, сатире, Молиер је, наравно, високо над Стеријом, и за овога је доста што може и да се пореди с великим француским писцем, и то у овој комедији коју је још као ђак написао. Да оставимо детаље, главна сцена између Алексе и Јелице, где је имала доћи права критика, добра сатира

29