Srpski književni glasnik

454 СРпски Књижевни ГлаАСНИК.

Катицу, он му даје само лажне банке и украдену облигапију. То је дубоко, то је једна црта из велике комедије Молиерове.

Штета је само што Стерија на свима важнијим местима. није показао исту дубину у цртању. Има у трећем чину два три места у којима је требало дубље ударити у тврдичке жице Јањине, и истерати из њих нешто више него обичне комичне ефекте. Ситуација Јањина. је ту страшна, и Стерија као да није видео севу трагичност њену пишући онај монолог Јањин о самоубиству или завршну сцену с Димом, као што је Молиер видео пишући онај класичан монолог Харпагонов: „у помоћ, у помоћ“ (ТУ чин, сц. 7), или ону јаку сцену с комесаром (У чин, 1 сц.). У место да дату ситуацију развије и разради, да тако богат извор потпуно експлоатише, ла комад поступно дигне до правих ефеката велике комедије, Стерија је, и даље, и у том врло важном трећем чину, гомилао догађаје исте важности које су били и пређашњи (в. сцену кад Јуца јавља да је истекло сирће), остављао Јању да се понаша као што се понашао и раније, и испунио, на тај начин, п овај крај комада анегдотама о тврдици којега тврдичење само убија, исто онако како Je u раније делове комада пунио. То је то што смо напред рекли да је Стерија у „Кир Јањи“ био врло близу ремек дела, али га промашио.

Интрига у комаду има доста и овећих недостатака. Најглавнији су: Мишићева немотивисана и чешће апсурдна улога, развијеност улоге Јуцине и Катичине без везе са општим током комада (П чин, 1 сц), и др.

Али доста смо говорили о „Кир Јањи“.

(Наставиће će).

ПАВЛЕ Поповић.