Srpski književni glasnik

ЕНГЛЕСКИ ПАРЛАМЕНТАРИЗАЧМ.

Намера нам је описати енглески парламентаризам онакав какав се практикује од прилике већ читаво столеће: тиме ћемо уједно дати и најбољу одбрану парламентаризма у опште, који се данас осуђује и сувише оштро. Упоређивањем енглеског парламентаризма с пајрламентаризмом континенталним моћи ће се видети да овај други није довољно верна копија свог енглеског обрасца; да се његове мане поглавито тиме и објашњују, и да стога нема смисла стављати, због његових мана, под питање умесност парламентаризма у опште.

1. — Странке.

По најпопуларнијем тумачењу, парламентаризам значи владу оне странке која има већину у Скупштини; зато да би се разумео енглески парламентаризам, треба пре свега упознати енглеске странке. Обично се узима да у Енглеској постоје две историјске странке, које се смењују на влади. С једне су стране консервативци, а с друге либерали, и, као по неком природном закону, једних избора побеђују консервативци, а других либерали. После једног консервативног министарства долази увек једно либерално министарство, и обрнуто, — а како свака влада има рока од једних избора до других, то министарства обе странке трају, у обичним приликама, подједнако дуго. У Енглеској, по томе, праве страначке борбе и нема; две су се историјске странке прећутно погодиле да уживају власт једна за другом, кад је већ не могу уживати обе у исто време. Ни од једне се странке не траже никакви особити напори да једном изгубљену власт поврати; довољно је ако буде имала стрпљења да одседи у опозицији пет до шест година; после тога, власт ће јој сама пасти у крило. У кратко, страначка је борба толико скалупљена,