Srpski književni glasnik

456 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

толико управо механизована, да би се могла водити и без живих људи, с нешто савршенијим аутоматима. Овакво једно мишљење о енглеским странкама јесте површно и нетачно, што ће се најбоље показати једним кратким прегледом њиховог развитка у току прошлог столећа. Почетком ХЈХ века затекао се на челу енглеске владе Пит млађи, за кога је тешко рећи с којом је странком управо владао, с консервативцима или с либералима. Неколико година раније, поводом Француске Револуције, либерална се странка била поделила на два крила; њено десно крило, узбуњено чувеним Борковим памфлетом противу Револуције, није сматрало ову другчије него као опасност не само за европски мир већ и за европску цивилизацију ; лево крило либералне странке, вођено Фоксом, симпатисало је напротив Револуцији као нужном и праведном покрету противу деспотизма. И зато чим је Пит, који је тада био на влади се консервативцима, огласио рат Француској, либерали Боркове боје прилазе листом Питу, и како су они чинили већи део странке, то у опозицији остаје сам Фоке с тридесет до четрдесет посланика. Од прогласа рата, дакле, Пит је владао с једном новом странком, састављеном како од консервативаца тако и од оних либерала који су били за рат. Та је странка издржала цео „Велики Рат“, — рат се Наполеоном, — па је и после тога остала на влади све до 1897. Те године настаје њено прво цепање: цепа је Канинг на католичком питању. Због своје вере католици су били лишени неких политичких права; кад је сада Канинг хтео да их по политичким правима изједначи с протестантима, од њега су се одвојили консервативнији чланови Питове странке као војвода Белингтон и сер Роберт Пил. Канингова група, сама собом недовољно јака, морала се приближити либералима; том је приликом прешао у њихов логор и лорд Палмерстон, који ће касније бити један од најчувенијих либералних вођа. Од „Канинговаца“ и либерала ствара се једна нова странка која изводи велику изборну реформу од 1559, и остаје на