Srpski književni glasnik

Енглески ПАРЛАМЕНТАРИЗАМ. 457

влади десет година. Власт прелази 1841 на Пила и његове консервативне другове, али тада настаје и друго цепање старе Питове странке. Као што ју је раније Канинг поцепао на католичком питању, тако је сада Пил цепа на питању о царини на жито. Раскидајући с протекционистичким системом, Пил раскида. уједно и с једним знатним бројем својих политичких пријатеља, са свима управо „аграријевцима“ своје странке, који су имали интереса да се одржи царина на жито. Ти су се „аграријевци“ образовали под вођетвом лорда Дербија и Венијамина Дизраелија као консервативна странка, док је „Пиловцима“, као раније „Канинговцима“, било суђено да се споје с либералима, — и као што су пре „Канинговци“ довели либералној странци лорда Палмерстона, тако. јој сада .„Пиловци“ доводе Гледстона. Том мешавином „Канинговаца“, „Пиловаца“ и старих либерала ствара се јелна нова, млада либерална странка, која је од 1846 до 1886. остала. готово једнако на влади. У том међувремену консервативци побеђују само један пут на изборима, али то изгледа више лична заслуга њиховога вође Дизраелија, јер после тога, два пута устопице, побеђују на изборима либерали с Гледстоном. Али 1886 Гледстон покреће иреко питање, које је по њега било исто тако фатално као по Канинга католичко питање, или по Пила питање о царини на жито. Њега остављају на ирском питању не само умерени либерали као лорд Хартингтон, него и радикали са соцпалистичким тежњама као Чемберлен. Ови се Гледетонови противници удружују затим с консервативцима, стварајући тако данашњу унионистичку странку, која влада, с једним малим прекидом, од 1556 no данас. Унионисти су добили на изборима од 1895 такву већину какву дотле ниједна страпка; ту огромну већину очували су неокрњену и на изборима од 1900, и кад би сутра опет чињени избори, они би јамачно опет победили, јер док се они држе сложно, дотле се њихови противници либерали поново цепају, овога пута поводом Јужно-Афричког Рата...