Srpski književni glasnik

Српски Књижевни ГлАСНИК.

ском и подринском окручу, многе фамилије на уском простору саграде без икаквог реда своје кућерке без BOришта и градине, тек да се очува стари тип. чергарски . u Ma остану једни другом на домаку. У Белици чергарску насеобину Срби зову „Катуном“.

Циганп немају свог народног одела, али ипак највише воле отворене боје, у Србији женске особито црвене сукње или шалваре, а. мушкима је по вољи кад сашију црвен џемадан; неки се задовољавају и жутим, па макар био од ћитабије или чак и од цица. Ова их бота опомиње на. "злато, па зато је милују.

У јелу нити су пробирачи нити могу бити због оссудице. Већином једу само хлеба, проје и кромпира ; јеж им је посластица, а лове га с обученим керовима, koju ra Ha леглу нањуше и закевћу. У Немачкој једу и веверице п лисице, које претходно држе неколико дана у текућој води да изгубе несносан задах. Иначе свуда. јелу стрвину, особито од перутине.

Ако је икоме дуван разбибрига то је Циганима, m може се рећи да је он за њихово мучно тело права наслада, за то сви, па и деца, страсно пуше.

Ново лето и: Цигани празнују, јер одатле видљиво почињу дани 'дужати, па ће брзо и сунце топлије oGaсјати, а коме је ово потребније него њима! И Цигани месе василицу као и Српкиње на тај благи дан, и туре у тесто новац. Пред подне зађу сви у госте код. својих, те заједно ломе василицу и радују се ко ће наћи новац. По том новац предају најмлађем домаћинову детету, јер је и Ново лето најмлађи дан у години. Та се пара чува. до године — среће ради. Пошто се прочасте, и домаћин им се придружи па хајде код другога

Али кад се помисли колико се Цигани зими измуче због лака одела и рђавих станова. није чудно, што им је Ђурђев дан највећи празник. У то време сунце: већ греје, јежеви се буде из зимског сна, па ће бити ш мрсна јела, печурке расту п сви се послови отварају, па и красти је лакше, јер нема снега да стопе оставе траг;