Srpski književni glasnik
458 СРпсСКИ Књижевни ГЛАСНИК.
Како се ови факти слажу с теоријом о двема историјеким странкама које се смењују на влади Јесу ли те историјске странке одиста толико историјске, кад се једнако цепају и поново склапају Да ли се, даље, може говорити о њиховом смењивању на влади, кад једна странка остаје на влади, десет, двадесет, тридесет, па и четрдесет година, све док се не истроши и не распадне2 И уопште да ли се може говорити о двема странкама 2 Зар не би било тачније рећи да навек постоји само једна странка, — она која је на влади; док је опозиција само странка ın statu nasćendi, koja постаје правом странком тек пошто се владина већина растури...
Енглеске су странке управо онакве какав је п енглески Устав. Тај Устав постоји, али није написан. Он није крут већ гибак, као што је рекао Брајс. Он није скалупљен у параграфе које би било тешко мењати. Он се оснива на пракси, на обичајима политичког живота, и као год што се ови једнако мењају, тако се и он се њима мења. Од туда долази да се он, и без ревизије, прилагођава новим приликама, дајући чудноват пример једног Устава који не застарева никада.
Исто је тако и са странкама у Енглеској. Ни оне нису круте већ гипке. Свака се од њих образује искључиво с обзиром на она политичка питања која данас постоје; шта да се ради, ако сутра искрену друга питања, у којима се њени чланови неће моћи сложити, о томе се оставља да се мисли — сутра. Сваком дану довољна. је његова. брига. Енглеске странке живе искључиво у садашњости. Оне служе потребама једног момента, и испод својих историјских назива остају увек актуалне. Без сумње било би логичније образовати сталне странке с израђеним програмима, који не би обухватали само поједина дневна питања него све важније политичке проблеме; али радити овако на парче, с привременим групама и с фрагментарним програмима, то је ипак практичније, то одаје дубок политички реализам, то је имитовање животу и његовим непрекидним менама.